Šta su DDoS napadi i kako se zaštititi?

Koliko puta ste do sada čuli da su hakeri oborili neki sajt? Ili ste ušli na sajt neke državne institucije u našoj zemlji, na primer i videli albansku zastavu i natpis da su taj sajt zauzeli albanski hakeri, što je relativno česta pojava kada su u pitanju web prezentacije određenih institucija?

A da sve bude još gore, mnogi misle da se to neće baš njima desiti. Pa onda ne preduzimaju nikakve mere zaštite i ostanu u čudu kada njihov sajt, blog ili aplikacija bude na meti napada.

DdoS napadi su pošast savremenog doba

Možda će neko misliti da zvuči preterano, ali zaista se DDoS napadi mogu smatrati tako opasnim da se karakterišu kao pošast poslovanja na internetu.

Naime, nikada ne znate zapravo kada ćete biti na meti nekog ko će to učiniti možda iz hira, možda iz dosade, a možda zato i što mu je neko platio da to uradi.

Paradoksalno, ali DDoS napadi mogu biti naručeni i ne koštaju puno. Čak postoje podaci da se mogu naručiti za 5 do 10 evra, mada cena ide i do nekoliko stotina evra.

Sve to, naravno ni u kom slučaju ne znači da se treba plašiti poslovanja na internetu. Potrebno je samo dobro zaštiti sajt, aplikaciju ili blog od takvih napada i pobrinuti se da pronađete internet provajdera, koji vodi računa o bezbednosti. Ovo je izuzetno važno, jer ako neki haker pokuša da obori server, odnosno neki drugi sajt koji se nalazi na istom serveru na kome je i vaš, vrlo je verovatno da će i vaš sajt biti onesposobljen u određenom vremenskom periodu.

Kako funkcionišu DDoS napadi?

Najjednostavnije objašnjenje bi bilo da hakeri uz pomoć određenih sistema uspevaju da sajt ili server zatrpaju velikom količinim informacija ili zahteva, koji su komrpomitovani. Na taj način sajt biva ili usporen ili žargosnki rečeno, oboren, odnosno onesposobljen za rad.

Najčešće se u praksi sreće takozvani Volumetric Attack, kojom prilikom se sa komprovitovanih, odnosno inficiranih sistema šalju zahtevi prema ciljanom web sajtu, aplikaciji, blogu ili web serveru. A kada protok informacija bude na takvom nivou da sajt jednostavno ne može više da ih primi, dolazi do njegovog obaranja.

Drugi najčešći vid ovakvih napada su Layer – 7 DDoS napadi ili Application Level Attack. Oni funkcionišu po principu da samo u jedan deo sajta, aplikacije ili servera šalju kompromitujući sadržaj. Tom prilikom se najčešće koriste HTTP, SMTP ili DNS zahtevi.

Šta je DDoS zaštita?

U suštini je najbitnije da odaberete dobrog i profesionalnog provajdera, te da se pobrinete da na vreme saznate kako je on rešio zaštitu od ovakvih napada. Mnogi internet i hosting provajderi i te kako vode računa o bezbednosti, tako da ne bi trebalo naročito da brinete, ali ipak ne bi bilo zgoreg da se dodatno raspitate o tome da li postoji DdoS zaštita i kako ona funkcioniše u praksi.

Poželjno je i da vi sa svoje strane napravite plan zaštite, odnosno da u dogovoru sa programerom koji je zadužen za održavanje vašeg sajta definišete tehničke mere i sprovedete ih.

Nema sumnje da će vas prorgamer posavetovati koja je najbolja opcija zaštite od takvih napada za vaš blog, sajt, aplikaciju ili softver.

Izvor: Yunet

КатегоријеRazno

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *