Burnout sindrom – kako da ne sagorite radeći IT poslove

U eri digitalne transformacije, IT profesionalci su pod stalnim pritiskom. Hitni rokovi, razvoj novih tehnologija i njihova sve brža implementacija, beskrajne liste obaveza – čini se kao savršen recept za burnout sindrom.

IT sektor je široko polje sa mnogo mogućnosti – i kao takav, za većinu početnika predstavlja izvor uzbuđenja zbog novih projekata, saradnika i izazova. Međutim, posle nekog vremena može se dogoditi da postanete umorni, da ste stalno pod stresom i da vam postane teško da se fokusirate i sedite za računarom.

U većini slučajeva u pitanju će zaista biti umor ili jednostavno loša nedelja ili projekat koji vam “ne leži”. Ipak, postoje i one situacije kad postaje jasno da nema razrešenja i da se stres samo pojačava. Tada govorimo o burnout sindromu ili IT sagorevanju.

Sumnjate da ste na korak od izgaranja na poslu ili ne znate kako da se oslobodite pritiska i stresa? Pročitajte na koji način možete ponovo zavoleti svoj poziv i prevazići burnout sindrom.

Šta je IT sagorevanje?

Izgaranje prevazilazi loš dan ili osećaj umora ili stresa. Zapravo, prevazilazi i loš odnos koji imate sa šefom ili kolegama. Najjednostavnije se može opisati kao stanje iscrpljenosti – fizičke i emocionalne, kada se pritom osećamo manje vrednim ili kao da gubimo lični identitet.

Premda se burnout sindrom ne tumači kao medicinska dijagnoza, nesumnjivo je u bliskoj vezi sa drugim zdravstvenim stanjima poput depresije. Ovo je uobičajen problem među IT radnicima, naročito među ženama.

Da biste utvrdili da li patite od sagorevanja, najpre treba da nađete odgovore na sledeća pitanja:

  • Da li vam je teško da idete na posao?
  • Da li vam je teško da se fokusirate?
  • Da li imate neobjašnjive glavobolje, stomačne probleme ili druge fizičke bolesti?

Samo jedan potvrdan odgovor može biti nagoveštaj da ste na putu do sagorevanja. Razlozi za nastanak, odnosno razvoj ovog stanja su brojni. Neki ljudi pate od burnout sindroma zbog nedostatka kontrole na poslu. Nekima  je teško jer rade u nefunkcionalnom okruženju ili zbog narušene ravnoteže između posla i privatnog života.

Ako sumnjate da ćete sagoreti na poslu, predupredite probleme tako što ćete potražiti pomoć eksperta i razgovor sa stručnim licem. Zakažete konsultacije sa psihoterapeutom u gradu u kom živite i radite (psihoterapija Beograd, Niš, Novi Sad ili online savetovanje mogu vam biti od pomoći).

Kako da izbegnete burnout sindrom kad radite u IT-ju

IT radnici mogu biti posebno izloženi riziku od sagorevanja, jer je IT industrija sektor pod visokim pritiskom. Dugi radni sati, velika ulaganja, dinamično smenjivanje projekata mogu doprineti stresu, koji posle nekog vremena može da slomi čak i najstrastvenije radnike.

Određeni obrasci ponašanja takođe mogu da učine da “izgubite kompas” u poslu. Zbog toga je važno da budete svesni i da, kad god je to moguće, izbegavate ona ponašanja i postupke koji pojačaju vaše nezadovoljstvo na radnom mestu.

Nezdrave navike

Sasvim očekivano i očigledno – nezdrav stil života ima značajan uticaj i jedan je od vodećih faktora do burnout sindroma. Neophodno je da legnete u krevet na vreme, dovoljno spavate i redovno i raznovrsno se hranite.

Loš san, loše navike u ishrani i sedentarni način života samo povećavaju stres, što pogoršava sagorevanje. Ako se borite sa svojim lošim raspoloženjem ili izgledom, pokušajte da napravite neke pozitivne fizičke promene ili promene u ponašanju. Treniranje, više šetnje i jednostavno jedan zdrav obrok dnevno za početak mogu učiniti čuda za vaše zdravlje!

Neiskorišćeni dani godišnjeg odmora

Čak i ako volite svoj posao, ne bi trebalo da radite 24/7. Kada ste pogođeni sindromom sagorevanja ovo dvostruko važi. Ne smete dopustiti da vaši slobodni dani i dani odmora propadnu ili prođu u beskorisnom izležavanju.

Napravite pauzu da napunite baterije – svakodnevno. Negujte odnose sa prijateljima, uživajte u nekom hobiju i vratite se poslu svežeg uma.

Narušena ravnoteža između privatnog i poslovnog života

Burnout sindrom najčešće pogađa radoholike, one strastvene radnike koji čitav svoj identitet podrede poslu i radu. Kada ostavite svoj privatni život po strani, ne održavate kontakt sa prijateljima, ne družite se – tražićete samoispunjenje i zadovoljstvo isključivo u poslu. Što više radite, bez odmora i opuštanja, bliži ste tome da sagorite.

burnout-balans-olovka
Pexels.com

S druge strane, aktivno negovanje odnosa sa prijateljima, porodicom i partnerom može vam pomoći da pronađete zadovoljstvo van kancelarije. U balansu između poslovnog i privatnog života možda ponovo pronađete entuzijazam za svoj posao.

Borba protiv izgaranja

Ako ste sagoreli, morate preduzeti pametne poteze da to popravite. Nekad će to biti mali koraci kao što je odlazak na prekopotreban godišnji odmor. Ako vas je burnout sindrom “gurnuo” u depresivna raspoloženja, konsultujte se sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Saveti psihoterapeuta ili psihologa mogu mnogo da vam pomognu čak i ako ne patite od depresije. Neke metode kao što je, primera radi, geštalt psihoterapija imaju za cilj da dovedu organizam u stanje harmonije i doprinose osećaju ravnoteže.

U zavisnosti od toga koliko je ozbiljno vaše sagorevanje treba da budu i vaši koraci ka rasterećenju. Krenite od “izvora problema” – posao. Ako imate dobar odnos sa svojim šefom, zakažite iskren razgovor sa njim o tome kako se osećate. Šef može da vam olakša posao ili da prebace vaše zadatke i odgovornosti na druge radnike.

U slučaju da ne naiđete na razumevanje, možda je vreme da potražite novi posao. Nekad će to značiti promenu kompanije, a nekad možda čak promenite i oblast rada. Procenite šta je najbolje za vas i izaberite umesto izgaranja – životni balans.

КатегоријеRazno

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *