Svemir otkriva tajne dok čovečanstvo (možda) otvara Pandorinu kutiju – vesti dana iz sveta nauke i tehnologije

 

Krize i dramatične vesti poslednjih godina predstavljaju najveći deo vesti dana koje stižu do nas. Iako situacija u svetu nije idealna, nije baš sve ni tako crno.

Tehnologija čiji je cilj da olakša naše živote i da odgovore na pitanja koja nas muče vekovima napreduje nezaustavljivom brzinom.

Na primer, čovečanstvo je milenijumima sanjalo da se vine u nebo i leti. Hiljade godina su prošle, pleli su se mitovi o Ikaru i Dedalu, dok početkom 20. veka braća Rajt konačno nisu ostvarila taj san. Od leta krhkim avionom do leta u svemir prošlo je samo 60 godina. 

Moćno „oko“ otkriće nam tajne dubokog svemira

Najvažnije vesti dana koje svet sa nestrpljenjem očekuje su objavljivanje prvih fotografija koje je načinio supermoćni teleskop „Džejms Veb“.

NASA će 12. jula objaviti snimke „prvog svetla“ koje je sačinio teleskop, što će predstavljati revolucionarni trenutak za astronomiju.

– Ono što sam videla dirnulo me je kao naučnika, inženjera i ljudsko biće – rekla je novinarima zamenica administratora NASA Pem Melroj.

Pretpostavke su da ćemo imati priliku da vidimo do sada neviđene oblasti univerzuma, uključujući i atmosferu koja okružuje jednu udaljenu egzoplanetu. To će nam dati uvid u druge svetove pogodne za život.

Snimci koje je načinio „Džejms Veb“ su kulminacija više od decenije istraživanja i investicija od 10 milijardi dolara koja bi se uskoro mogla uveliko isplatiti.

Da li smo otvorili kovčeg sa blagom ili „Pandorinu kutiju“

Informacije o napretku veštačke inteligencije ne predstavljaju baš vesti dana u pravom smislu te reči, pošto interesuju samo mali broj stručnjaka. Ipak, više ljudi bi trebalo da se interesuje za takve vesti, a odgovor na pitanje „zašto“ pročitajte ispod.

Naime, veštačka inteligencija je došla na taj nivo da je napisala pravi naučni rad o sebi!

U uvodniku koji je objavljen u prestižnom naučnom časopisu „Scientific American“, švedska naučnica poreklom sa Balkana Almira Osmanović Tunstrom opisuje kako se jednostavan eksperiment koji je služio da pokaže da  OpenAI-jev GPT-3 algoritam za generisanje teksta može da piše o sebi, završio pravim naučnim radom koji se trenutno nalazi u procesu recenzije.

Ona je unela elementarnu komandu u generator teksta: „Napišite akademski rad od 500 reči o GPT-3 i dodajte naučne reference i citate unutar teksta“.

Tunstromova je rekla da je u čudu gledala kako je algoritam pisao stvarnu naučnu tezu sa efikasnim citatima na odgovarajućim mestima.

GPT-3 je trebalo samo dva sata da napiše rad, koji je trenutno naslovljen „Može li GPT-3 da napiše akademski rad o sebi, uz minimalan ljudski doprinos?“ i objavljen je na francuskom sajtu za naučne radove.

Almira Osmanović Tunstrom je čak pitala algoritam da li postoji bilo kakav sukob interesa za objavljivanje, odgovor je bio „ne“, i da li ima saglasnost da objavi rad, na šta je odgovor bio potvrdan.

Ona je na kraju upozorila da „smo otvorili vrata, ali se nadamo da nismo otvorili i Pandorinu kutiju“.

Ako mislite da njena izjava zvuči upozoravajuće, ne varate se. Naime, mnogi naučnici već decenijama upozoravaju na opasnosti unapređenja veštačke inteligencije.

Samosvesni superinteligentni kompjuteri, pored mnogih pozitivnih strana, mogu dovesti i do uništenja čovečanstva, što je česta tema u naučno-fantastičnim romanima.

Ipak, da ponovimo poruku sa početka teksta – nadamo se da budućnost nije baš tako crna, kao što ni sadašnjost nije mračna kao što nam svaki dan to predstavljaju vesti dana iz celog sveta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *