Vesti od papira do ekrana – da li novinarstvo odumire

Prema definiciji, vesti predstavljaju informacije o aktuelnim događajima. One se mogu širiti na različite načine – od usta do usta, u štampanim medijima, putem televizije, interneta… Većina ljudi povezuje vesti sa tradicionalnim novinama. Stubci teksta prošarani fotografijama su mnogima od nas prva asocijacija kada čujemo reč vesti.

Štampano novinarstvo i „prave“ vesti

Vesti su decenijama bile dostupne čitaocima putem štampanih novina, koje su u velikoj meri definisale šta predstavlja novinarstvo. Terenski rad, traženje zanimljivih priča, a potom sklapanje svih informacija u jednu celinu, koja mora biti pregledana i odobrena pre određenog roka – kada novine idu u štampu kako bi tokom noći bile rasejane po trafikama.

Danas tradicionalni štampani mediji i novine polako odumiru, dok njihovo mesto zauzima internet. Sve više medija prelazi isključivo na onlajn izdanja, koja su jeftinija, zahtevaju jednostavniji rad od novinara, koji se oslanjaju na agencije za vesti, umesto ranije jurnjave po terenu. 

I zaradu je lakše ostvariti na internet portalima, potrebno je samo ostvariti dovoljan broj klikova na određene vesti, kako bi oglašivači znali da će njihova reklama biti viđena od strane potencijalnih mušterija. Nasuprot tome, novine predstavljaju glomazan i skup sistem – veliki broj novinara kojima je potrebno isplatiti plate, potom štampanje novine koje nimalo nije jeftino, obezbeđivanje terenskog rada, prevoza, dnevnica, smeštaja…

Postoje razlike i u samom načinu rada. Internet vesti je moguće „obogatiti“ multimedijalnim sadržajem – velikom brojem fotografija i snimaka, koje je nemoguće staviti u novine. Tu je i pitanje grešaka. Dok je tekstove na onlajn portalima moguće ispraviti u sekundi, kada se potkrade velika greška u novini, neophodno je zaustaviti štampanje, baciti sve što je već stavljeno na papir, a potom štampanje nove verzije novine.

Problemi internet vesti

Sa druge strane, portalske vesti su donele nove probleme sa sobom. Poplava lažnih vesti koju danas vidimo nekada nije bila moguća u svakim iole uređenim novinama. Nekada su novinari imali vremena da se posvete svojoj vesti, da jure sagovornike, proveravaju informacije – bavili su se jednom pričom ceo dan.

Danas rad na portalima podseća više na klasični kancelarijski rad, gde se uglavnom vrednuje koliko je vesti ubačeno, i koliko klikova su one donele. To je donelo i klikbejt naslove, gde priče koje često ne zavređuju pažnju javnosti budu „začinjene“ kitnjastim naslovima koji ne odgovaraju istini.

Kakve će promene doneti budućnost ostaje nam da vidimo. Rapidan razvoj tehnologije, koja napreduje geometrijskom progresijom, zasigurno će dovesti do novih načina prenošenja vesti i novih novinarskih formi. 

Postoji i optimistično gledište, koje predviđa odumiranje „klikbejt“ internet brzih vesti, i povratak prave žurnalistike u sajber prostor. Mnogi smatraju da će pretplata, koja je već dugo sastavni deo većine sajtova stranih medija, doprineti da se novinari ponovo posvete dobroj priči i pravoj informaciji, umesto da jure za klikovima i brojkama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *